Kako preboleti smrt majke, oca ili druge bliske osobe

Šta je normalno

Gotovo sve što osećate posle velikog gubitka je normalno, čak i kad vas iznenadi:

• Umor i nesanica. Tuga troši telo. Mnogi spavaju malo, ili stalno, i jedu bez apetita.
• Neverica. Uhvatite sebe kako uzimate telefon da ga pozovete, ili čekate da uđe na vrata.
• Ljutnja. Na lekare, na Boga, na sebe, pa i na njega što je otišao. Ljutnja ne znači da ga niste voleli.
• Krivica. Šta da sam ranije primetio, šta da sam češće zvao. Skoro svako to oseća.
• Olakšanje, posle duge bolesti, i odmah zatim krivica zbog olakšanja. I to je normalno.
• Talasi. Danima je podnošljivo, a onda vas sruši jedna pesma u prodavnici ili miris u hodniku.

O fazama tuge se mnogo piše, ali retko ko ih prolazi redom. Tuga se vraća, menja oblik, popušta i ponovo dolazi. Vremenom talasi postanu ređi i blaži, ali to može da traje mesecima i godinama, naročito posle smrti roditelja, supružnika ili deteta.

Šta pomaže

• Pričajte o njemu. Sa nekim ko ga je znao, ko neće menjati temu. Izgovarati ime i priče pomaže, iako boli.
• Prihvatite pomoć. Kada neko ponudi da donese ručak ili pričuva decu, recite da. Ljudi žele da pomognu, a ne znaju kako.
• Držite se malih navika. Ustanite u isto vreme, izađite u šetnju, jedite nešto toplo. Telo nosi i dušu.
• Ne donosite velike odluke odmah. Prodaja kuće, selidba, promena posla mogu da sačekaju bar nekoliko meseci.
• Pišite. Pismo njemu, dnevnik, stvari koje niste stigli da kažete. Mnogima to olakša noći.
• Obeležite dane. Pomeni, odlazak na grob, sveća kod kuće. Rituali postoje zato što pomažu.
• Budite strpljivi sa sobom. Nema pravog načina da se tuguje. Neko plače, neko radi, neko ćuti.

Praznici, rođendani i godišnjice

Prva godina je puna prvih puta: prvi Božić, prva slava, prvi rođendan bez njega. Ti dani su često teži od samog dana sahrane. Pomaže kada ih unapred isplanirate: s kim ćete biti, da li ćete promeniti nešto u običaju, kako ćete se setiti njega. Ideje imate u tekstu Rođendan pokojnika.

Smrt roditelja, supružnika, deteta

Kada umre roditelj, i u zrelim godinama, mnogi se osete kao siročad. Nestaje osoba koja nas je znala od prvog dana i nestaje jedna uloga, uloga deteta. To je veliki gubitak i kad je bio očekivan.

Kada umre supružnik, menja se ceo dan: jutarnja kafa, razgovori, odluke. Pored tuge dolazi i samoća, i mnogo praktičnih briga. Prihvatite pomoć dece i prijatelja, i ne zatvarajte se u kuću.

Smrt deteta je najteži gubitak koji postoji. Roditeljima tada često najviše pomažu drugi roditelji koji su prošli isto, u grupama podrške, i stručna pomoć. Nemojte to nositi sami.

Kada potražiti pomoć

Tuga sama po sebi nije razlog za lečenje. Ali razgovarajte sa lekarom ili psihologom ako:

• posle više meseci i dalje ne možete da funkcionišete, da radite ili brinete o sebi,
• ne spavate i ne jedete nedeljama,
• sve češće posežete za alkoholom ili lekovima,
• imate misli da ne želite da živite, ili da biste mu se pridružili.

Gde možete da se javite:

• Centar Srce, besplatan razgovor sa obučenim volonterima, svakog dana od 14 do 23 časa: 0800 300 303, ili četom na sajtu centarsrce.org.
• Nacionalna linija za prevenciju samoubistva, besplatno: 0800 309 309.
• Ako je neko u neposrednoj opasnosti, zovite hitnu pomoć na 194 ili 112.

Razgovor sa stručnjakom nije znak slabosti. To je isto kao kad idete kod lekara zbog slomljene ruke.

Sećanje kao oslonac

Mnogima pomaže da skupe uspomene: fotografije od cele porodice, priče, recepte, poruke. Tuga se ne zaboravi, ali se vremenom pretvori u sećanje koje greje. Na stranici uspomena to radi cela porodica zajedno, i svako može da doda svoje. Ideje kako da počnete su u tekstu Kako sačuvati uspomene.