Živojin Marković

Živojin je rođen na Đurđevdan 1934. godine u Kuli, kao drugi od četvoro dece. Zanat je izučio kod starog majstora Lazara, a sa dvadeset pet godina otvorio je svoju radionicu u dvorištu porodične kuće. U njoj je proveo skoro pola veka.

Pravio je stolove, stolice, ormane i prozore za pola Kule. Mnoge od tih stvari i danas stoje po kućama, a ljudi ih pokazuju i kažu da je to pravio Žika stolar. Govorio je da dobar sto mora da nadživi onoga ko ga je napravio.

Sa Ljubicom se venčao 1960. godine i sa njom proveo pedeset godina. Imali su sina Milana i ćerku Gordanu, a kasnije četvoro unučadi. Kad se rodio prvi unuk, napravio je kolevku od oraha, sa cvetom urezanim sa strane. U njoj su posle spavala sva unučad, a danas spava i praunuka Mila.

Nijedno porodično slavlje nije prošlo bez njegove harmonike. Svirao je po sluhu, uvek iste pesme, i niko mu to nije zamerao. Nedeljom ujutru išao je na pecanje na kanal, a vraćao se uglavnom bez ribe i sa mnogo priča.

Otišao je u februaru 2011. godine. Ovu stranicu napravili su unuci mnogo kasnije, da skupe njegove slike i priče na jedno mesto pre nego što se zaborave, i da ih pročitaju i oni koji ga nisu upoznali.